2.2  Arhitektura interneta
Kako je sve to povezano?

Internet provajder (internet posrednik) povezan je stalnim vezama velike propusne moći (brze razmene podataka) za druge internet posrednike, koji su dalje vezani za druge internet posrednike i tako dalje. Ova struktura se može podeliti na više manjih delova. Prvi deo mreže su mali internet posrednici koji pružaju PPP (dial-up) pristup internetu, zatim na internet posrednike koji iznajmljuju internet konekcije drugim internet posrednicima, i na kraju velike internet posrednike poznatije kao "Big Six" ili velika šestorka koja drži interkontinentalne veze. Veze između internet posrednika preko kojih se odvija glavni mrežni saobraćaj zove se internet okosnica ili eng. backbone. To su veze velikih brzina a kao prenosnici mogu se koristiti zemaljski linkovi (optički link) ili mogu biti posredstvom satelita (satelitski link). Da bi paket podataka bio uspešno poslat iz tačke A u tačku B (od posrednika A do posrednika B) potrebno je pronaći tačnu putanju. Za zaj posao su zaduženi uređaji koji se nazivaju ruteri (eng. route - putanja).

Vrati se na pocetak


2.2.1  Protokoli
Šta je to protokol, i koji protokoli se koriste?

U računarskom svetu protokol označava skup pravila koja određuju kako dva programa mogu da komuniciraju. Računari komuniciraju tako što razmenjuju određeni set poruka, a protokol određuje formate tih poruka. Protokoli omogućuju i razmenu podataka između različitih vrsta računara, npr. PC-a i Mac-a, i to bez obzira na njihove različitosti.

Kada se misli na internet protokole postoji nekoliko protokola koji se koriste:

1) Modemski protokoli, tj standardi koji određuju način i brzinu povezivanja modema.
2) Protokoli za serijsku kominikaciju između vašeg računara i internet posrednika (SLIP-serial line internet protocol , PPP-point to point protocol). Danas se načešće koristi PPP protokol.
3) TCP/IP protokol koji vam omogućava komunikaciju između dva ili više računara.
4) Protokoli za svaku od internet usluga koje smo ranije opisali i to :

HTTP - (eng. Hyper-Text Transfer Protocol) za Worl Wide Web
FTP - (eng. File Transfer Protocol) za prenos datoteka
SMTP - (eng. Small Mail Transfer Protocol) za prenos email poruka
NNTP - (eng. Network News Transfer Protocol) za prenos news poruka
Telnet - za rad na udaljenim serverima / računarima

Vrati se na pocetak


2.2.2  TCP / IP protokol
Protokol na kome se zasniva internet

TCP / IP (eng. Transmission Control Protocol / Internet Protocol) jedan je od naj-korišćenijih protokola koje koriste skoro sve računarske mreže koje su na internetu. Koristi se i u lokalnim mrežama za prenos podataka između računara ili servera. Takođe ovaj protokol omogućava konekciju različitih operativnih sistema ili različitih vrsta računara, servera ili ostalih perifernih uređaja kao što su štampači. Ovo je protokol na kojem se zasniva internet. Kada se konektujete na internet vaš ralčunar dobija unikatnu IP adresu koja vam omogućava da lagodno komunicirate sa ostalim računarima na internetu.

TCP / IP protokol se sastoji od dva dela, prvog TCP dela koji vaše podatke deli na manje pakete radi lakšeg i sigurnijeg transfera, i koji ih takođe na odredištu spaja ponovo u originalnu datoteku, i dela IP koji adresira svaki taj paket sa odredišnom i izvorišnom adresom. Svi paketi moraju da prođu korz određenu putanju koju određuje uređaj ruter.

TCP / IP protokol omogućava da protokoli poput HTTP, FTP, SMTP... koji se nadograđuju na njega budu jednostavniji jer o njima ne ovisi sama datoteka koja se šalje nad tim protokolima.

Trenutna verzija ovog protokola je 4 (tačna oznaka ovog protokola je IPv4) međutim, zbog velike ekspanzije interneta ovaj protokol postaje sve problematičniji i trenutno je u fazi nova verzija 6 (tačna oznaka je IPv6) koja treba u dogledno vreme da reši sadašnje probleme ovog protokola. O problemima nećemo ovde raspravljati jel je to izvan okvira ovog dokumenta.

Vrati se na pocetak


2.2.3  Internet posrednici (provajderi) i klijenti (korisnici)
Klijent traži, posrednik isporučuje

Internet posrednik (provajder) eng. ISP- internet service provider, je veliki sistem računara koji je spojen na internet putem stalne internet veze, velikog gabarita, sposobnog da opsluži veliki broj korisnika. Funkcija internet posrednika je da opsluži klijente svim dostupnim internet servisima kao što su WWW, E-Mail, FTP, IRC itd. Za svaku od ovih usluga internet posrednik ima posebne servere koji opslužuju klijente (korisnike).

Radi lakšeg snalaženja na internetu servisi se nazivaju svojim imenom. Znači, ukoliko se radi o web servisu obično se adrese web servisa adresiraju sa www. npr. www.drenik.net je oznaka našeg web servera.Ukoliko se radi o ftp serveru prefix je ftp. kao što je i slučaj sa našim ftp serverom koji se nalazi na adresi ftp.drenik.net . Dalje je za očekivati da se servisi nazivaju po svojim protokolima, npr mail server ima svoj protokol smpt pa prema tome i sam server se uobičajno zove (kao što je i slučaj sa DrenikNet-om) smtp.drenik.net.

Skoro sve internet usluge zasnivaju se na sistemu koji zbog načina rada odgovara određenom zahtevu klijenta. Dakle sistem je prilicno jednostavan i sastoji se od servera koji kod internet posrednika pruža usluge klijentu koji op njega traži tu uslugu. Ovaj sistem je poznatiji pod nazivom eng. client-server ili posredovanje između klijenta i internet posrednika. Na taj način možemo zaključiti da korisnik internet posrednika koristi svoj računar da bi surfovao ili slao e-mail ili koristio bilo koji drugi servis koji mu pruža internet posrednik. U ovom slučaju posmatraćemo program Internet Explorer koji služi da korisnik na svom ličnom računaru (PC - personal computer) surfuje internetom i time koristi servis www na strani internet posrednika. Na taj način možemo opisati i druge klijente kao što su recimo Outlook Express klijent za korišćenje e-mail servisa, ili mIRC klijent za korišćenje IRC servisa. Rad na internetu je krajnje jednostavan i svodi se na zahtev klijenta (korisnika) internet posredniku za nekim servisom. Čim internet posrednik ustanovi da mu je klijent poslao neki zahtev, internet posrednik automatski stavlja korisniku na raspolaganje deo svojih resursa za taj servis.

Vrati se na pocetak


2.2.4  Internet adrese
Šta je to internet adresa, da li to meni treba?

Kada krenete u grad, da nađete vašeg prijatelja, potrebna vam je adresa na koju treba da stignete. Vrlo je slična situacija i na internetu. Svaki računar mora da ima svoju unikatnu adresu, da bi drugi računar uspeo da ga pronađe. Uspešno korišćenje interneta podrazumeva razumevanje nekoliko različitih vrsta internet adresa.

1) IP adrese su jednostavne brojčane adrese računara spojenih na internet sa po 4 grupe brojeva od po 3 cifre razdvojenih tackom npr. 195.252.112.4 (ovo je ip adresa našeg web servera)

2) Simboličke adrese koje su uglavnom sastavljene od prefixa servisa koji se koristi, zatim imena i sufixa koji može biti različit u odnosu na to šta ta adresa predstavlja (ovo će biti detaljnije objašnjeno u daljnjem textu). Takođe i ovde su delovi razdvojeni tačkom. npr. www.drenik.net (ovo je internet adresa našeg web servera)

3) URL-ovi određuju bližu poziciju nekog dokumenta na nekoj internet adresi. URL se sastoji od adrese računara, porta, imena direktorijuma i imena same datoteke koju tražimo. npr. adresa ovog dokumenta je: http://help.drenik.net/info/index.htm

4) E-mail adrese određuju osobu na nekom internet posredniku. Ova adresa određuje pre svega vaše korisničko ime, a zatim i adresu internet posrednika. npr. zvanična adresa internet posrednika DrenikNet je office@drenik.net Primetili ste da se ime korisnika razdvaja od imena internet posrednika sa znakom @ (majmunski znak, ili znak "et" kako neki ljudi čitaju.)

Vrati se na pocetak


2.2.4.1  IP adresa
Brojevi, tačke, brojevi...

Kao što smo već napomenuli u gornjem delu teksta IP adrese su jednostavne brojčane adrese računara spojenih na internet sa po 4 grupe trocifrenih brojeva razdvojenih tačkama. Primer jedne ovakve adrese je 195.252.112.4

Svi računari na intrernetu kominiciraju međusobno ovim protokolom. IP je skraćenica od eng. Internet Protocol, srpski naziv za ovo je IP adresa. IP adresa je uvek istog formata i kreće se u rasponu od 11.0.0.0 do 255.255.255.255

IP adresa se sastoji od dela koji prestavlja mrežu i dela koji predstavlja sam računar. Koji delovi IP adrese čine mrežu, a koji lokalni računar zavisi od klasa IP adrese dodeljene  mreži na kojoj je računar.

Vrati se na pocetak


2.2.4.2  Ko dodeljuje IP adrese?
Mrežni deo adrese  internet posrednicima dodeljuje organizacija InterNIC, a deo dodeljuje i sam internet posrednik.

Vrati se na pocetak


2.2.4.3  DNS
Serveri koji su stalno konektovani na internet kod internet posrednika omogućavaju da se simbolične adrese prevedu na IP adrese. To je proces u kojem se adresa npr. www.drenik.net koja je lako čitljiva za ljude prebaci u format lako čitljiv za kompjutere npr. 195.252.112.4

Vrati se na pocetak


2.2.4.4  Statička IP adresa
Postoje serveri koji imaju svoje stalne (statičke) ip adrese radi lakšeg snalaženja na internetu. To su serveri koji opslužuju korisnike (klijente) pri njihovim zahtevima. Ove adrese se retko menjaju i one ostaju statične da bi udaljeni serveri mogli lako da ih pronađu ukoliko se recimo vrši razmena e-mail poruka sa jedne tačke (jednog internet posrednika) i druge tačke (tj drugog internet posrednika).

Vrati se na pocetak


2.2.4.5  Dinamička IP adresa
Običnim korisnicima koji pristupaju internet posredniku putem dial-up konekcije, koristeći PPP protokol, nije potrebna stalna IP adresa jer oni sve svoje servise traže od internet posrednika. Njima se dodeljuje dinamička IP adresa koje može biti bilo koja u rasponu koji odredi internet posrednik.

Vrati se na pocetak


2.2.5  Portovi
Svaki internet protokol (www, ftp, smtp...) ima svoj odgovarajući port (broj). Slikovito možete zamisliti internet posrednika koji poseduje određeni servis koji opslužuje razne korisnike. Servis koji se izvršava na serveru vašeg internet posrednika, je slikovito rečeno jedna velika poslovna zgrada sa mnoštvom kancelarija (servisa) i svaka ta kancelarija (servis) ima svoj port (broj kancelarije) kome se vi obraćate kad vam je potrebna određena usluga. Većina internet servisa ima svoje standardne portove (kancelarije) koje ne menja. Iz tog razloga nije potrebno uvek navesti port na URL adresi, jer server sam može da detektuje koji vi servis tražite u zavisnosti kako taj isti servis tražite.

Primeri nekih standardnih portova su :

Port za HTTP protokol : 80

Port za FTP protokol : 21

Port za SMTP protokol : 25

Port za POP3 protokol : 110

Port za Telnet protokol : 23

Vrati se na pocetak


2.2.6  Simboličke adrese - domeni
Lakši način pamćenja adrese neke prezentacije

U delu o ip adresama opisali smo da se računari prepoznaju po IP adresi koju poseduju. Kako bi lakše pamtili adrese serverima se dodeljuju simboličke adrese tipa www.drenik.net a IP adresa te simboličke adrese je kao što smo već napomenuli 195.252.112.4 Naravno da je lakše zapamtiti ime nego ove cifre.

Prevođenje IP adrese u simboličku adresu vrši DNS servis (DNS server kod internet posrednika).

Simbolička adresa se može podeliti na više delova. Podela se vrši na sledeći način :

   ime_servisa + ime servera + ime_domena + ime root domena    -    primer : www.download.drenik.net

Ime servisa može biti proizvoljno, načešće se koristi skraćenica za servis koji server trreba da opslužuje. Navešćemo vam nekoliko primera :

www. - skraćenica za web servis
smtp. - skraćenica za mail servis
ftp. - skraćenica za ftp servis
irc. - skraćenica za irc servis

Ime servera može biti proizvoljno, i zavisi samo od raspoloženja i mašte server administratora. Obično opisuje radno mesto ili servis koji server opslužuje. Kod nas je slučaj sa servisom download-a da se on koristi za ime servera.

Ime domena  je ime kompanije koja se bavi određenim poslom.U ovom slučaju DrenikNet je registrovana firma koja poseduje svoj domen Drenik.net. Ovaj domen je registrovan kod InterNIC-a i jedino je DrenikNet u mogućnosti da ga koristi. Ime ovog domena je unikatno i ne može se pojaviti na internetu više od jednom.

Ime root domena je fiksno, i ono je određeno pravilima InterNIC-a. Ono se dodeljuje na osnovu profila kompanije koja zakupljuje godišnje pravo na ime domena. Ono može biti :

.com - komercialne prezentacije
.edu - prezentacije sa edkukativnim sadržajem
.gov - zvanične prezentacije države
.mil - vojne institucije
.net - organizacije za administraciju mrežnih servisa
.org - neprofitne organizacije

Ovo je podela interneta sa početka. Sadašnja podela se proširila i ona može izgledati i ovako :

.yu - Jugoslavija
.de - Nemačka
.uk - Engleska
.si - Slovenija
.hr - Hrvatska
.mk - Makedonija

Sufix simboličkog imena zavisi od dvoslovnog koda zemlje. Ovim sufixima se može dodati prefix koji označava prethodne root domene. Slede primeri :


.gov.yu - zvanična prezentacija Jugoslavije
.org.yu - neprofitna organizacija
.edu.yu - prezentacija edukativnog sadržaja
.co.yu - komercialna prezentacija
.ac.yu - prezentacija akademskog profila

Vrati se na pocetak


2.2.7  URL
Šta je to URL i čemu to služi?

Iz ranijeg teksta ste naučili da IP adresa određuje pojedine servere na internetu, ali nismo diskutovali o tome kako da korisnik zabeleži neku adresu kojoj želi kasnije ponovo da pristupi. Pre svega da bi neki korisnik znao kako ponovo da se vrati na stranu na kojoj je već bio trebalo bi da zapamti URL adresu.

URL se sastoji od slova i brojeva. Osnovnu strukturu URL-a čine, čitajući sa leva na desno :

   protokol://servis.domen.rootdomen:port/direktorijum/fajl.extenzija

   npr.

   http://www.drenik.net:80/onama/index.htm

   isto to samo bez porta npr. izgleda ovako :

   http://www.drenik.net/onama/index.htm


Protokol koji se koristi je http

Sadržaj koji se traži je na internet posredniku "www" u domenu "drenik" koji propada DrenikNet komapniji i root domen je ".net"

Traženi sadržaj se nalazi u direktorijumu "onama" a tražena datoteka je "index" sa ekstenzijom ".htm"


Ono što je interesanto jeste da ne morate uvek pamtiti ime fajla i njegovu ekstenziju. Dovoljno je da znate ime direktorijuma kojem pristupate a server će umesto vas odraditi ostatak posla.

Vrati se na pocetak